Žuta lincura (ugrožena vrsta Srbije pod zaštitom I stepena)

Žuta lincura (Gentiana lutea) spada u familiju lincura (Gentianaceae) u koju pored žute spada još nekoliko zaštićenih vrsta. Ova biljka se koristi već više od dve hiljade godina kao biljka izuzetnih lekovitih svojstava. Branje posle Drugog svetskog rata dovelo je do toga da postane ugrožena i zaštićena vrsta. Rizom je njen najlekovitiji deo kojim se ova biljka istovremeno i vegetativno razmnožava. Raste na planinskim, jako nepristupačnim kamenitim terenima. Lincura se kao lek koristi preko dvadeset vekova, ali je njen hemijski sastav proučen tek u 20. veku. Ilirski vladar Gencij u drugom veku pre n. e. je lincuru preporučivao kao lek protiv crne kuge i po tome ostao trajno zapamćen. Biljka prilikom vegetacije u prvoj godini života stvara samo rozetu prizemnih listova, kasnije iz rozete nastaje stablo, dok se cvet javlja tek posle tri-četiri godine. Cvetovi su poređani u prividnim štitovima, po 3-10 u pazuhu gornjih listova, sa žutim kruničnim listićima (lat. luteus = žut). Ova biljka raste na planinskim i visokoplaninskim livadama i zakonom je zaštićena biljka. Prilikom prikupljanja korena potrebno je glavu korena sa pupoljcima vratiti u zemlju da bi se time omogućilo dalje razmnožavanje ove ugrožene biljne vrste.

Koren se koristi i u našoj farmakopeji. Lincurin ekstrakt poseduje heterozide gorkog ukusa koji su njeni glavni lekoviti sastojci i neki među njima se smatraju najgorčim supstancama (gorčina se oseća čak u razblaženom stanju 1:58.000.000). Gorčinom svojih heterozida izaziva jače lučenje želudačnog soka, podstiče pokretljivost želuca i pojačava pražnjenje žučne kese i lučenje žuči. Lincura se ceni ne samo u naučnoj već i u narodnoj medicini po planinskim krajevima protiv groznice, za stomak, za jačanje, za poboljšanje apetita. Koren se stavlja u rakiju ili se kuva. Jedna farmaceutska fabrika u Srbiji godišnje potroši najviše pet kilograma lincure, a za jedan litar rakije dovoljan je jedan gram ove lekovite biljke, radi mirisa i ukusa.

Žuta lincura kao zlato

Žuta lincura je izuzetno retka biljka i pod zaštitom je zakona. Nalazi se i na ,,Crvenoj listi flore Srbije”, kao i u međunarodnoj zakonskoj regulativi – ,,Habitat direktivi”, zbog koje se posebno reguliše njeno sakupljanje radi opštih interesa. Obično se koristi sam koren lincure ili se ponekad meša sa drugim lekovitim biljem. Koren se stavlja u rakiju i pije protiv bolova u stomaku ili u grudima, a kuvani koren se koristi protiv kašlja i za jačanje organizma. Lincura je propisana u farmakopeji velikog broja zemalja Evrope i sveta.

Istraživanje je pokazalo da se žuta lincura razrađenim švercerskim kanalima prebacuje prevashodno u Bugarsku, a potom se dalje odnosi u Tursku, dok ostatak ide u neku od bliskoistočnih zemalja. Ipak, ne može se sto posto tvrditi da na krajnja odredišta stignu zakonom zaštićene biljke samo sa Stare planine. U Turskoj se biljka koristi uglavnom za pravljenje lekovitih tonika.

Izvori:

commons.wikimedia.org
forum.krstarica.com