Vidra

Vidre su dugačke oko 1,20 m, od toga na rep otpada 40-ak cm. Telo im je izduženo i prekriveno dugom i gustom tamnosmeđom dlakom (mada postoji više nijansi), često sa malo svetlijom dlakom na trbušnom delu. Krzno je glatko i ne propušta vodu, a dlaka oštra i kruta, tamnija na krajevima a svetlija pri korenu. Rep je dug i spljošten pa im služi za navigaciju dok rone u potrazi za plenom. Imaju male okruglaste uši, kao i nozdrve, mogu se zatvarati dok su pod vodom. Vidre na šapama imaju po pet prstiju, a izmedju prstiju kožice uz pomoć kojih plivaju, pa im noge služe kao vesla. Na vrhovima prstiju imaju kandže koje im služe za hvatanje plena. Mogu da se usprave na zadnje noge i tako stoje i po nekoliko minuta dok osmatraju okolinu.
Vidrino prirodno okruženje je voda. One su izvanredni plivači. Dok rone, mogu zadržati dah i do 2 minuta. U vodi su toliko okretne da im ništa ne može pobeći, jer plivaju u svim pravcima, pa i uz vodu, bez mnogo poteškoća. Vitko i snažno telo im pruža veliku brzinu i okretnost. Iako imaju kratke noge i izgledaju kao da puze po zemlji, one nisu spore ni na kopnu, kako bi neko očekivao. Mogu da prelaze velike distance u potrazi za novim izvorom hrane.

Nekada su vidre bile česta pojava širom Evrope ali se tokom godina njihov broj smanjio zbog preteranog lova i ubijanja zbog krzna, ali i zbog štete koju su nanosile uzgajivačima riba,…Saobraćajnice su često fatalne po njihove živote, jer tokom izviđanja svoje teritorije mužjaci prelaze puteve i tad nastradaju pod točkovima automobila, kamiona,…Krajem pedesetih godina dvadesetog veka populacija ove vrste dramatično se smanjila zbog zagađivanja reka pesticidima – riblji fond kojom se one hrane je bilo zatrovan pa je to uzrokovalo povećanje smrtnosti kod vidri.

Vidre se pretežno mogu naći u Velikoj Britaniji, pogotovo na Šetlandskim ostrvima, Italiji, Skandinaviji, Rusiji (Sibir), ali i u drugim delovima kontinenta, pa i kod nas, u Srbiji.
Stanište gde vidre borave su bistre, nezagađene reke i kanali na čijim obalama ima drveća i grmlja da mogu da se sakriju među njhovo korenje. Vidre iskopavaju svoje jazbine pod zemljom. Ulaz u jazbinu je pozicioniran na oko pola metra ispod površine vode. Od ulaza vodi jedan tunel dug oko 2m do brloga koji je uvek suv, a od brloga vodi jedan uski hodnik do površine i služi za provetravanje. Desava se da se usele u napuštene jazbine jazavaca ili lisica, pa čak i da koriste rupe u obali koje je reka izdubila, prodube ih pa se u njima naseljavaju.

Fotografije preuzete sa:
www.nationalgeographic.rs
www.suggestkeyword.com
www.okradio.rs