Ekološka edukacija – Reciklaža električnog i elektronskog otpada

Reciklaža je skup aktivnosti kojima se obezbeđuje ponovno korišćenje otpadnih materijala. U proces reciklaže spada: sakupljanje otpada, izdvajanje, preradа i proizvodnja novih komponenata. Otpad nije dovoljno samo smanjivati i izbegavati, već ga je potrebno sortirati na mestu nastanka prema vrstama otpada. Naime, samo odvojeno sakupljeni otpad se može iskoristiti.

Reciklaža se primenjuje sa tri osnovna principa, tri slova R (RRR)
R – reduce – smanjiti
R – reuse – ponovo koristiti
R – recycle – reciklirati

U kancelarijama potpuno beskorisno leže milioni tona dragocenih materijala, među kojima je i velika količina elektronskog otpada. Njegovo recikliranje dovodi do problema toksičnosti i zagađenosti supstancama koje nastaju kroz procese reciklaže.

Preko 38 hemijskih elemenata se može pojaviti kao nus-priozvodi procesa reciklaže elektronskog otpada, od kojih su neki zaista štetni za životnu okolinu i moraju se uništiti u posebnim postrojenjima, jer nemaju mogućnost ponovne primene na bolji način.
Posao reciklaže elektronskog otpada u razvijenom svetu veoma je rasprostranjen i brzo se razvija. Elektronski sistemi za preradu EE otpada su sazreli u poslednjih nekoliko godina, nakon povećane regulatorne, javne i komercijalne inicijative, a srazmerno rastu preduzetničkih interesa. Deo ove evolucije je izazvao ozbiljnije razdvajanje elektronskog otpada iz energetski intenzivnih procesa, za razliku od konvencionalne reciklaže, gde se oprema zasnivala na formi sirovog materijala. Ovo se postiže putem diverzije i ponovnog regenerisanja različitim hemijskim i fizičkim procesima.

Audio-video komponente, televizori, video-rekorderi, stereo oprema, mobilni telefoni, drugi ručni uređaji i računarske komponente sadrže vredne elemente i supstance pogodne za regenerisanje, uključujući olovo, bakar i zlato…
Reciklažom se postižu sledeći ciljevi:
– štednja sirovinskih resursa (budući da svi materijali potiču iz prirode a ima ih u ograničenim količinama),
– štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju),
– zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent, pa se reciklažom štiti životna sredina),
– otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumevaju ulaganje znanja i rada, što stvara potrebu za novim radnim mestima).

Materijali za reciklažu
U pogledu mogućnosti ponovnog iskorišćenja, materijali mogu biti:
– reciklabilni (mogu se iskoristiti ponovnim vraćanjem u proces proizvodnje),
– nereciklabilni (ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije – spaljivanjem ili se na ekološki bezbedan način skladište),
– opasni – hazardni (materijali koji su štetni za coveka i njegovo okruženje),
– bezopasni (materijali koji nisu štetni za čoveka i njegovo okruženje).

Fotografije preuzete sa:

www.staklenozvono.rs
www.ekologija.rs
www.ereciklaza.com