​Šareni tvor (Vormela pergusna)

Vrsta sisara koja je postala retka na našim prostorima i čija se dužina tela kreće od 29-35 cm. Šareni tvor ima veoma duge upečatljive uši i kratku njusku. Ima kratke noge sa jakim i dugim kandžama. Nasuprot dugog i kitnjastog repa na ostalim delovima tela dlaka je kratka. Crne i bele šare u predelu lica su sa belim oznakama oko usta i belim prugama oko ociju. Leđa su prekrivena dlakama žute boje, sa jako pegavim nepravilnim crvenkastim ili braon pegama. Rep je tamno braon boje, sa žućkastim delom u središnjem delu. Stomačni deo tela i noge su tamno braon boje. Masa ženke varira od 295g do 600 g, dok je mužjak nešto teži od 320 do 715 gr. Životni vek ovog simpatičnog sisara kreće se od 7 do 8 godina.

U proslosti su Avganistanski trgovci u svojim radnjama držali šarene tvorove koji su lovili glodare i štetočine. Spekuliše se da su upravo ove životinje u stvari daleki rođaci današnjih feretki, koje su postale domaće životinje. Njihov umiljati izgled vas može zavarati jer plene svojim neobičnim izgledom krzna i deluju jako umiljato.

Areal vrste:
Šareni tvor je raspostranjeniji na teritoriji Evrope i Azije. U Srbiji se može videti na Pešteru, u istočnom delu Srbije i na Kosovu. U Srbiji šareni tvor živi u zastićenoj zoni – Nacionalnom parku Kopaonik, a desio se i slučaj da su pripadnike ove vrste uhvatili meštani sela Boljevci, nadomak Beograda. Šareni tvor u narodu je poznat i po tome što se prikrada kokošinjcima u nedostatku hrane, kao i po činjenici da “krade” hranu iz ambara i ostava.
Razmnožavanje:
Šareni tvor se razmnožava u toku marta ili početkom juna meseca. Bremenitost je duga i varijabilna i traje od 243 do 327 dana. Mladunci dolaze na svet krajem januara i početkom marta meseca. Usled odložene oplodnje šareni tvor donosi mlade na svet u periodu najpovoljijh uslova kada je hrana u izobilju. Ženka na svet donosi od 4 do 8 mladunaca o kojima se sama stara. Mladunci tek progledaju nakon 38-40 dana, sisaju do 50-54 dana i napuštaju jazbinu sa 61-68 dana.

Status:

Ova vrsta se nalazi u IUCN Crvenoj knjizi ugroženih vrsta. Za ugroženu vrstu je proglašena 1996 god. Smatra se da je do smanjenja populacije došlo usled upotrebe pesticida (rodenticida), unuštavanja njegovog stanista (kultivacijom) i smanjivanja prirodnog plena.
Novija istraživanja pokazuju da se broj šarenih tvorova u prirodi drastično smanjuje zbog parazita kao sto su krpelji i buve koji ga napadaju. Konstantno trovanje glodara od strane čoveka, dovelo je da krpelji i buve mutiraju zahvaljujući hemijskim otrovima i traže nove domaćine. Napadaju pripadnike ove vrste u toj meri da izazivaju neuhranjenost, anemiju pa čak eventualno i smrt. Kad se poremeti samo jedna karika – ceo ekosistem izgubi svoj balans.
Pripadnici ove vrste su najaktivniji u toku jutra ili večeri. Njihov vid je slab tako da se oslanjaju na čulo mirisa.Vode usamljenički način života, na prostoru koja pokriva površinu od oko 0.5-0.6 km² i vrlo su agresivni prilikom susreta sa drugim pripadnicima iste vrste. Ne puštaju tečnost neprijatnog mirisa, sem kad se brane, a veoma su spretni i brzi. Hrane se najčešće glodarima, ali i malim pticama i voćem.
Fotografije preuzete sa WWW.LORIST.CO.RS