Lastin repak – Zaštićena vrsta Srbije

Opšte karakteristike:

Lastin repak je ime za leptire iz porodice Papilionidae. Naziv su dobili po karakterističnim produžecima na zadnjim krilima koji se nalaze u nivou trećeg medijalnog nerva i potsećaju na rep laste. Zadnja krila su pomerena od tela. Kod odrasle jedinke, prosečna dužina tela iznosi 35 mm, dok raspon krila iznosi između 80 i 90 mm. Ženke su dosta veće od mužjaka.

Ova vrsta leptirova je veoma brza i izuzetno su vešti letači. Krila su im raznih boja, u zavisnosti od vrste. Lastin repak koji živi kod nas je svetložute boje sa crnim krajevima, po obodu krila prekriven crnim šarama uz telo, a tamne linije prate i nervaturu krila. Dve crvene tačke se nalaze na sastavu zadnjih krila, a uz tamne pruge po obodu ima i plave boje.

Gusenice (larve) su im duge i do 5 cm, poprilično krupne , imaju izuzetno sitne čekinje pa se čini kao da ih i nemaju. Imaju pet pari lažnih nogu. Gusenica je zelena sa crnim i crvenim šarama. Glava je sitnija od grudnog dela i u njega uvučena i poseduje narandžaste rogove. Na prednjem grudnom delu se nalaze mirisne žlezde koja se nazivaju osmeterijum. One mogu da se uvlače u telo gusenice a kad su izbačene imaju oblik slova “V” i služe za odbranu od predatora.

Stanište i rasprostranjenost:

Areal Lastinog repaka je prilično širok. Ima ga na prostorima srednje Azije i severne Afrike i srednje i južne Evrope. Nastanjuje livade, parkove, močvare, pa i agroekosisteme. Na našim prostorima se može videti od aprila do septembra.

Ishrana i način života:

Lastin repak je isključiv biljojed, hrani se samo biljkom. Gusenica ovo leptira često se hrani moračem, tj. divljom mirođijom (Foeniculum vulgare). Svaki pripanik ove vrste ima svoju teritoriju koju brani od drugih leptira, drugih insekata pa čak i od manjih ptica.

Razmnožavanje:

Leptiri imaju pripadnike muške i ženske populacije. Nakon oplođenja ženka polaže jaja na lišće peršuna, šargarepe i drugih biljaka. Iz jajašaca se izlegu zelenkaste gusenice sa crvenim i crnim šarama i počinju da se hrane. Posle izvesnog vremena, kad larva sazri i bude spremna za preobražaj, pretvara se u lutku, učauri, pričvrsti za stabljike neke biljke i tako miruje nekoliko nedelja. Tokom mirovanja, larve su ranjive, postaju laka meta za grabljivice. Zato je ova vrsta razvila svoj sistem odbrane. Čaure u kojim se nalaze jedinke su napravljene tako da su slične listu. Kada je preobražaj gotov, iz čaura izlaze mladi leptiri i oni kasnije počinju sa stvaranjem nove generacije. Tokom jedne godine se izlegu dve do tri generacije.

Ugroženost:

Ako zanemarimo njihove prirodne neprijatelje – ptice, pčele i druge insekte, ova vrsta je izuzetno ugrožena zbog upotrebe pesticida, a takođe i zbog uništavanja njihovog staništa. Zbog svoje izrazite lepote, jako su interesantni naučnicima koji su ih dobro proučili ali su kolekcionari velika pretnja za njihov opstanak jer plaćaju velike svote novca za ulovljene primerke.

Izvori:

www.gimnazijaso.edu.rs

poincare.matf.bg.ac.rs

www.ana.rs