Jazavac – zaštićena vrsta Srbije

Jazavac pripada većim evropskim zverima. Skoro da uopste nije štetan, ali i pored toga je progonen kao vuk ili lisica. Jazavac preferira da živi sam, kloni se ljudi i životinja. Trom je i lenj. Zdepaste građe, čvrsto i snažno telo, debeo okrugli vrat sa dugačkom glavom na kojoj je njuška zašiljena, male oči, a isto tako sitne uši, tabani su mu goli i ima snažne kandže na prednjim nogama, rep mu je kratak i dlakav. Krzno mu je oštro i gusto sa poprečnim prugama koje vode sve do žlezde koja je pozicionirana tik uz čmar. Jazavac narasta i do 75 cm u dužinu, pri tome treba uzeti u obzir još i rep dužine 18 cm, koji dostiže visinu otprilike od 30 cm. Stariji muški primerci teški su u jesen čak do 20 kg. Jazavci imaju prilično oštro, dugačko, gotovo čekinjasto sjajno krzno koje pokriva čitavo telo, pa i uši. Boja krzna je belosivkasta pomešana sa crnim na leđima, sa strane i na repu crvenkasta, a na stomaku i na nogama smeđecrna. Glava mu je bele boje, sa obe strane njuške pružaju mu se preko očiju i ušiju po jedna crna pruga koje postepeno nestaju na leđima. Jazavac se kreće polako i tromo, a njegov hod daje utisak premora i trapavosti. Ni prilikom trčanja se ne kreće brzo. Ispušta roktave zvuke koji podsećaju na svinjine.

Jazavac nastanjuje čitavu Evropu, a takođe ga ima i u Aziji, i to počevši od Sirije i Persije na zapadu pa sve do Japana na istoku, a ima ga i u Sibiru, sve do reke Lene na severu. Život provodi sasvim sam u jamama na osunčanoj strani šumovitih brežuljaka koje iskopa pomoću snažnih savijenih kandži. Jazavac obezbeđuje jame, koje imaju četiri do osam izlaza i tunela za luftiranje, a unutrašnjost vrlo udobno uređuje. U glavni deo jame vodi nekoliko hodnika tako da je taj deo prostran i u njemu se nalazi široki i meki pokrivač od mahovine za jazavca i za njegovu mlade. Ipak u upotrebi su svega nekoliko hodnika, a svi ostali postoje samo kao izlazi u slučaju nužde, ili za provetravanje. Jazavci su čistunci i u celoj jami vladaju besprekoran red i čistoća. Zahvaljujući svojoj snazi, lako kopa jame. Prilikom dubljeg prodiranja u zemlju, on zadnjim delom tela gura zemlju van, čvrsto se odupirući nogama. Ovom tehnikom uspeva svu iskopanu zemlju da izbaci iz dubine tunela. Jazavac najviše obraća pažnju na to da mu je jama što prostranija i da mu pruža dovoljnu sigurnost i zaštitu. Hodnici koji povezuju glavnu prostoriju sa spoljašnjošću gotovo redovno su dugački osam do deset metara, a sami izlazi na površinu često su udaljeni tridesetak koraka jedan od drugoga. Glavna prostorija se obično nalazi metar i po do dva metra ispod zemlje. Za vreme parenja jazavac živi sa svojom ženkom, ali ipak na neki poseban način. Ostatak godine živi sam i nije družoljubiv ni sa ženkom ni sa bilo kojom drugom životinjom. U proleće i preko leta hrani se uglavnom korenjem, naročito brezovim korenjem a kasnije gljivama, bokvicama i žirom. U jesen, jazavac se hrani raznim otpalim voćem, šargarepom i repom, a na meniju su ptičja jaja i mlade ptice. U ishrani konzumira i mlade sisare, mlade zečeve, poljske miševe, krtice i druge sisare, a takođe izvrsno mu prijaju gušteri, pa zatim mlade zmije. U vinogradima zna da nanese velike štete, jer šapama kida grožđe i tovi se slatkim plodom.

Jazavci počinju da se pare u oktobru, a mlade jedinke nešto kasnije. Posle dvanaest do petnaest nedelja, krajem februara ili početkom marta ženka okoti od tri do pet mladunaca na pažljivo obloženom ležaju od mahovine, lišća, paprati i dugačke trave. Jazavac-majka stanuje u svojoj vlastitoj jami, jer su i ženke jazavaca isto tako nedruželjubive, kao i mužjaci. Svoje mladunce veoma voli pa pošto ih odbije od sise, donosi u jamu crve, korenje i sitne sisare sve dok nisu spremni sami da se hrane. Otprilike posle tri do četiri nedelje male, veoma ljupke životinjice, počinju da skupljalju hrabrost da u majčinom društvu dođu do izlaza iz jame. Mladunci ostaju uz majku do jeseni, a onda je napuštaju i počinju samostalan život. Mladi jazavci vole najrađe da se usele u stare jazavčeve jame, ali ako nemaju izbora, iskopaće za sebe novu. Tek u drugoj godini mladi su potpuno zreli i sposobni za razmnožavanje.

Jazavca hvataju pomoću svakojakih zamki. Pored zamki koriste se i psi pomoću kojih teraju jazavice iz jame i ubijaju ih čim se pojave na površini zemlje. Jazavac moze da se spasi i izbegne opasnost sa svih strana samo ako se sakrije u jami tako da ga ni psi ne mogu pronaći.

Jedna od prednosti jazavca jesu njegova usta. Građa lobanje kod jazavaca je takva da je fizički nemoguće da ova životinja iščaši vilicu, što im omogućava da imaju jedan od najsnažnijih i najopasnijih ugriza u svetu prirode. Ova karakteristika čini jazavca strašnim protivnikom za svaku životinju koja mu se nađe na putu.

www.leptirica.com

forum.krstarica.com

forum.titlovi.com