RECIKLAŽA PAPIRA prvi deo

Proizvodnja papira je treći po redu industrijski proces po procentu zagađenja vazduha, vode i zemljišta.
U zavisnosti od sirovine, proces savremene proizvodnje papira sastoji se od čitavog niza mehaničkih (otkoravanje, seckanje, brušenje, mlevenje, razvrstavanje, pročišćavanje, pranje itd.) i hemijskih procesa (čišćenje, kuvanje, beljenje itd.).

U savremenoj tehnologiji proizvodnje papira postoje uglavnom dve faze:  proizvodnja pulpe (polufabrikata, odnosno vlaknaste mase) i prerada polufabrikata u finalni produkt - papir. Način prerade zavisi od vrste sirovina.
U gotovo svim ovim fazama se koristi voda!
 
Reciklažom papira znatno se smanjuje uticaj na životnu sredinu. Na deponijama, papir i karton polako se razgrađuju pod uslovima bez kiseonika proizvodeći metan, gas staklene bašte. U nekim slučajevima potrebno je da protekne više stotina godina da bi se papir u potpunosti razgradio na deponijama.
Pored procesa reciklaže, kojim se otpadni papir vraća u ponovnu upotrebu, moguće je iskoristiti otpadni papir na mnogo načina i time sprečiti njegovo odlaganje na deponiju. Moguće je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalažu od papira.

Recikliranjem 1 tone papira se čuva oko 17 drveća i 380 litara benzina, 4200 kW energije, oko 2 m³ prostora na deponiji, oko 32000 litara vode. Reciklaža papira znači 64% uštede energije, 58% uštede vode i 27 kg manje zagađenja vazduha. Za pravljenje papira od drveća potrebno je oko 40% više energije, a zagađenje vazduha je oko 90% više nego od već upotrebljenog papira.- Cena fabrike za reciklažu papira je 50% manja od cene fabrike koja proizvodi novi papir.

Reciklaža papira i kartona ima višestruke koristi po životnu sredinu. Pored očuvanja šuma, uštedi se i do 60 % energije i do 15 % manje vode nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala. Značajna korist je i u smanjenju emisije gasova staklene bašte, kao i manjem zagađenju.

Autor: Ivan Milutinovic

Fotografije preuzete sa:

recikliraj.hr
www.slideshare.net
www.zute-strane.rs
balkans.aljazeera.net

​Istorija srpskog naroda kroz život jednog hrasta

Hrast kod sela Savinac

Godina je 1415. na prostoru Šumadije, na jednom brežuljku, iz žira se razvio mladi hrast. U vazduhu se još uvek oseća težina stradanja u velikoj bici na Kosova Polju. Srbija je prekrivena otomanskom tamom.

Godina 1550. Leto je, vrućina. Vetar nežno njiše moje grane. Mladi par iz obližnjeg sela prvi put razmenjuje ljubav u hladu među mojim korenjem. Posle nekoliko godina pojavila se mala devojčica, sa svojih devet leta. Otac, koga se dobro sećam iz mlađih dana, namesti joj ljuljašku na jednu od mojih grana. Tad saznah njeno lepo ime – Leposava. Družili smo se godinama, na istom mestu, na istoj ljuljašci, sve dok se nije udala i potom odselila. Posetila me je sa svojom unukom posle mnogo, mnogo godina. Tad sam je video poslednji put.

Tokom XVII i XVIII veka, na ovim prostorima dolazi do velikih seoba. Godine prolaze, a sa njima putem prolaze razni trgovci, zanatlije, lovci, paori, patrijarsi, pesnici… i svi traže spas u mome hladu.

Godina 1811. Sećam se jednog brkatog mladića, šepao je na jednu nogu, čini mi se rodom iz Tršića. Često se zaustavljao da predahne i pije hladnu izvorsku vodu, tu, nedaleko od mene. Kudio je nekog Dositeja jer ga nije primio za đaka. Sedeći tako, rado je pozivao različitu raju da mu se pridruže i odmore. Za to vreme su mu pričali o običajima, predanjima i legendama svih krajeva naše lepe zemlje. Sve ih je detaljno zapisivao. Na kraju, setih mu se i imena… – zvao se Vuk.

Početkom XIX veka narod je postao preumoran. Preveliki harač, danak u krvi i nedostatak slobode dovode do sveopštih ustanaka. Vladavina dahija i seča knezova uzrok su Prvom srpskom ustanku pod vođstvom Karađorđa, a nekoliko godina kasnije sledi osveta Osmanlija stanovništvu. Stiže i Drugi srpski ustanak, ovoga puta pod vođstvom Miloša Obrenovića. Kuršumi lete na sve strane, više olovnih kugli mi je i danas zabodeno u stablo. Rezultat ovih sukoba je stvaranje Kneževine Srbije. Posle 345 godina u vazduhu se ponovo oseća sloboda. Živi se! Ljudi nalaze vreme i za sebe i za razonodu.

Vuk Stefanović Karadžić

Godine 1910. osnovan je Olimpijski komitet Srbije, a Srbija se 1912. godine prvi put pojavljuje na olimpijskim igrama. Od samog početka navijači su bili uz svoje reprezentativce, bodreći ih, čak i iz najzabačenijih kutaka zemlje.

Godina je 1914. Nemiri na Balkanu nikad ne jenjavaju. Nasilna aneksija Bosne od strane Austrougarske dovodi srpsku omladinu u situaciju da se ponovo bori za slobodu. Pripadnik Mlade Bosne, Gavrilo Princip, izvršio je atentat na Austro-ugarskog prestolonaslednika.

Gavrilo Princip

Isti narod, kultura, jezik, običaji, a dve države? Ne može jedan narod da deli granica, do sukoba je moralo doći. Seoskim putem, samo nekoliko metara od mene, u smeru reke Drine, maršira uz pesmu ponosna Srpska vojska. Sloboda se mora odbraniti. Na sve strane se čuje grmljavina artiljerijske paljbe. Na čelu vojske se nalazi general Živojin Mišić. Duge četiri godine stradanja i najveći do tadašnji ratni sukob u ljudskoj istoriji doveli su do formiranja novih država širom Evrope. Formira se i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

General Živojin Mišić

Godina 1918. Prvi put srpski vojnici na Solunskom frontu dolaze u kontakt sa odbojkom. Donose je kući, i, kao epidemija, ovaj sport se širi među omladinom.

Godina je 1941. Rat već dve godine bukti u Evropi. Desetorica momaka kopaju jamu nadomak moje leve strane. U nju skladište oružje i potom ga zatrpavaju. Rat nije zaobišao ni Kraljevinu Jugoslaviju iako je pokušano da do sukoba ne dođe. Srpski narod vođen istorijskom čežnjom za slobodom nije dozvolio da bez ispaljenog metka bude potčinjen Trećem Rajhu. Kralj sa porodicom napušta zemlju i ne vraća se ni posle rata. Čuvao sam tajnu desetorice mladića, ali nikada ih više nisam video skupa. Nakon dve jeseni, po oružje su se vratila samo dvojca. Posle velikih žrtava i pogibija dolazi i kraj rata. Kraljevina Jugoslavija prestaje da postoji – formira se nova Federativna Narodna Republika Jugoslavija. I opet sport.

Godina 1946. Osniva se Odbojkaški savez Jugoslavije. Od samog početka mladići i devojke imaju uspeha na međunarodnoj sceni. Pred svaki meč činilo se kao da cela zemlja zaćuti i odjednom ko grom iz vedra neba krene navijanje.

Godina 1960. Održan je trinaesti fudbalski turnir koji se odigrao u Rimu. Pobednik i olimpijski šampion je po prvi put SFR Jugoslavija. Junak ovih igara, koliko me pamćenje služi, je Milan Galić – sa sedam postignutih golova. Pri svakom postignutom golu osećao sam kako se zemlja oko mene trese.

Godina 1968. Na olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju odigrava se petnesti vaterpolo turnir gde je u finalu reprezentacija SFRJ pobedila Sovjetski Savez i osvojila prvo zlato. Te godine deda Vukašin je iz svoje stare puške pucao tri puta u vazduh da bi obavestio okolinu koja nije imala struje da je Juga osvojila jos jedno zlatno odličje.

Godina 1972. godine, na dvadesetim letnjim olimpijskim igrama održanim u Minhenu, rukometna reprezentacija SFRJ u ženskoj i u muškoj konkurenciji osvaja zlato. Istorijski dan za rukomet u našoj zemlji. Mesecima su deca lupala loptu na obližnjoj livadi sa improvizovanim golovima od par motki.

Godina 1984. Odigrava se devetnesti vaterpolo turnir u Los Anđelesu. Na olimpijskim igrama, u finalu protiv USA, po drugi put reprezentacija SFRJ osvaja zlato. Takođe na dvadeset trećim letnjim olimpiskim igrama rukometna reprezetacija SFRJ i u ženskoj i u muškoj konkurenciji osvajaju zlato. Na nekoliko kilometara od mesta na kom se nalazim je poznata mehana. Tu su se pratili svi sportski događaji. I tako te čuvene 1984, posle osvajanja trostrukog zlata, nekolicina žitelja obližnjeg sela se toliko napila da su zaspali pod mojom krosnjom. Tek sutradan ujutru ih žene poteraše kućama.

Godina 1986. Rukometna reprezentacija SFRJ osvaja svetsko prvenstvo. Putem je projurio auto marke Golf sa velikom zastavom uz povike Prvaci sveta, oooo, Prvaci sveta.

Godina 1988. U Seulu se na olimpijskim igrama odigrava dvadeseti vaterpolo turnir, gde je u finalu protiv USA reprezentacija SFRJ po treći put osvojila zlato. Ova godina je bila utoliko slađa jer smo drugi put uzastopce pobedili Amerikance. Slavlje je trajalo tri dana, uz muziku i pucanje, kako i dolikuje.

Početkom devedesetih dolazi do sukoba unutar same SFRJ. Počinje građanski rat izazvan što razvijanjem nacionalizma i nacionalne netrpeljivosti, što činjenicom da su na ovom području rasprostranjene tri vere. Na kraju, ali značajno – interes velikih sila da do rata dođe. Rat počinje otcepljenjem Slovenije, ali se glavni sukobi odigravaju sledeće četiri godine na teritorijama sadašnje Bosne i Hercegovine i Hvatske. Tih godina ogroman broj majki, žena, sestara, ćerki plače pod mojom krošnjom i moli za spas i zdravlje svojih najmilijih. Veliki broj stradalih i prognanih. KRVAV JE TAJ GRAĐANSI RAT.

Godina 1995. Održano Evropsko prvenstvo u košarci u kome je reprezentacija SR Jugoslavije, u finalu protiv Litvanije, uzela zlatnu medalju. Posle završetka rata košarka nam je donela ogromnu sreću i neku prividnu dozu mira.

Godina 1997. Održano je Evropsko prvenstvo u košarci gde je reprezentacija SR Jugoslavije u finalu protiv Italije osvojila zlanu medalju. Tih dana se na sve strane orilo Đorđević Saša, oooo Đorđević Saša.

Aleksandar Đorđević

Godina 1998. Održano je svetsko prvenstvo u košarci, u Atini. Reprezetacija SRJ je osvojila zlatnu medalju u finalu protiv Rusije. Sećam se tog dana kao da je juče bio. Obližnjim putem kotrljao se autobus, pun navijača. Dejan Bodiroga je proglašen za najboljeg igrača prvenstva. Orila se pesma Mi imamo svoga boga – po imenu Bodiroga.

Dejan Bodiroga

Godina 1999. Više od godinu dana vojska i policija SRJ na Kosovu dolazi u sukob sa terorističkom organizacijom OVK. Pošto je SRJ odlučno rešila da sredi stanje u svoj južnoj pokrajni, zapadne sile opet mešaju svoje prste. Operacije SRJ su navodno proglašene za ratne zločine, genocid i humanitarnu katastrofu. Ove stavke su služile članicama NATO pakta kao paravan za objavu rata Saveznoj Republici Jugoslaviji, iako operacija nije odobrena iz UN zbog protivljenja Rusije i Kine. Tokom bombardovanja korišćene su kasetne bombe i krstareće rakete punjene osiromašenim uranijumom (koje su zabranjene Ženevskom konvencijom). Šteta naneta SRJ je iznosila preko 30 milijardi dolara. Pored vojnih, gađani su i civilni objekti, gde je poginulo oko 2.000 ljudi koje je NATO proglasio za kolateralnu štetu. Tih nekoliko meseci na nebu nikad nije bilo više čeličnih ptica. Samo njihovo prisutvo i preleti su značili gubljenje slobode za koju su se Srbi borili toliko vekova.

Godina 2000. Muška odbojkaška reprezentacija osvaja zlatnu medalju na letnjim olimpijskim igrama u Sidneju. Iz obližnjeg sela se čulo navijanje toliko glasno i strastveno da me je podsetilo na neka stara vremena velikih bitaka. Gromoglasno se čulo navijanje braća Grbić, braća Grbić.

Godina 2001. Evropsko prvenstvo u odbojci, održano u Ostravi (Češka), muška odbojkaška reprezentacija osvaja zlato.Takođe iste godine održano je i Evropsko prvenstvo u košarci gde je reprezentacija SR Jugoslavije u finalu protiv Turske uzela zlatnu medalju. Odbojaka i košarka tih dana se igraju na svim igralištima. Momci iz reprezentacije i njihove pobede su inspiracija mladim generacijama.

Godina 2002. Održano je svetsko prvenstvo u košarci u SAD, u Indijanopolisu. SR Jugoslavija je protiv Argentine u finalu osvojila zlatnu medalju. Nekoliko meseci kasnije, sa grupom poznatih ljudi, prođe jedan bradati div. Svojom pojavom izazivao je strahopoštovanje. Sutradan načuh priču da je to bio Vlade Divac, legendarni centar. Svratio je kod svog priljatelja, u obližnju varošicu, pa ga je put naneo ‘vamo.

Vlade Divac

Godina 2010. Muška reprezetacija u tenisu osvaja Dejvis kup u Beogradskoj areni. Sutradan u svim novinama pojavila se slika naših reprezentativaca koji se šisaju na nulu. Pored pobede i trofeja narod je video i da su ovi bogovi na terenu ljudi kao i ostali.

Muška reprezetacija u tenisu

Godine 2011. održava se Evropsko prvenstvo u odbojci gde ženska i muška reprezentacija Srbije osvaja zlatnu medalju. Kolona vozila trubeći uputila se za Beograd da dočeka prvake.

Godina je 2015. Nakon jednog paklenog letnjeg dana, usred noći, probudi me neopisiv bol. Nisam znao šta se dešava dok nisam shvatio da me seku motornim testerama. Ništa mi nije bilo jasno! Zašto po mraku, usred noći, dok je sve mirno i tama vlada? Zašto kad sam zdrav? Mnogo toga sam doživeo i naučio, ali mnogo toga želim još da proživim i naučim.

Posle pola sata neopisivog bola pomirio sam se sa svojom sudbom. Nemojte se ljutiti ako sam nešto zaboravio ili nekog nisam spomenuo u ovom bolnom trenutku. Odlučio sam da podelim sa vama svoj život i dešavanja koja su me zadesila na ovom omanjem brežuljku, pored ladnog izvora. Dok još uvek stojim želim da svedočim o jednom divnom i ponosnom narodu koji nije samo ratoboran kad se brani otadžbina i gine za slobodu, već gine i na terenu, u svakom sportu, braneći čast i poštovanje predaka. Sa ovih prostora potiču velikani koje istorija pamti i tek će ih pamtiti.

Opraštam ljudima koji me seku, neuki su, ne znaju šta rade. Ponosan sam što je moj žir baš ovde isklijao i sudbina mi pružila da svedočim o svemu šta sam proživeo.

Nadam se da će neki novi, mlađi hrast, odsad pa sledećih 600 godina, voditi računa o istoriji ovog malog ali hrabrog naroda.

Fotografife preuzete sa:
www.alo.rs
vojvodjanskenovine.rs
sr.wikipedia.org
www.rtv.rs

Zemljotresi i njihovo praćenje u RS

Počeci u razvoju seizmologije u Srbiji datiraju posle razornog zemljotresa od 7. aprila 1893. godine, sa epicentrom kod Svilajnca. Geološki zavod Velike škole u Beogradu je tada zahvaljujući akademiku Jovanu Žujoviću, upravniku, i profesoru Svetoliku Radovanoviću započeo prikupljanje podataka o zemljotresima. Prva organizacija seizmološke službe funkcionisala je samo nekoliko godina. Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu je 1906. godine odlučio da izgradi objekat Seizmološkog zavoda na Tašmajdanu, čime je započeto sistematsko proučavanje zemljotresa na teritoriji Srbije.
Zavod je konačno 1995. godine Zakonom o Republičkom seizmološkom zavodu postao posebna organizacija koja obavlja poslove od interesa za Republiku.

Prvi seizmografi postavljeni su 1909. godine, a u junu 1910. godine na instrumentima je zabeležen prvi zemljotres. Za vreme Prvog svetskog rata sva aparatura Zavoda je uništena, a instrumenti polomljeni i pokvareni. Posle opravke instrumenata, Zavod je ponovo počeo da radi 1921. godine. Mehanički instrumenti tipa Vihert, koje je Zavod dobio 1929. godine na ime ratne odštete, postali su osnova instrumentalnog registrovanja zemljotresa sve do 1980. godine. Nabavka prenosnih seizmografa, posle Kopaoničkog zemljotresa, je bila prvi korak u modernizaciji seizmološke službe.
U periodu 1991 – 2005. godina, u Zavodu su sprovedena tehnička unapređenja postojećih analognih seizmoloških stanica u sisteme za digitalnu automatsku akviziciju seizmičkih signala. Broj seizmoloških stanica se povećao na 10 i sa 5 je ostvaren telefonski prenos podataka u centralnu stanicu u Beogradu.
Nakon zemljotresa kod Mionice, na Divčibarama je izgrađen objekat druge stalne seizmološke stanice u Srbiji iz Fonda za obnovu Kolubarskog regiona. Stanica je opremljena seizmološkom opremom visokog kvaliteta, uz povoljne uslove niskog ambijentalnog šuma, pa su registracije sa stanice Divčibare najčešće korišćeni podaci sa Balkana u okviru virtualne evropske seizmološke mreže.
U 2005. godini dostignut je značajan napredak u radu realizacijom projekta donacije Slovačke vlade preko Fonda Beograd – Bratislava. U okviru projekta izvršena je modernizacija seizmoloških stanica Beograd, Svilajnac, Divčibare, Sjenica, Gruža, Đerdap, Niš, Barje i Bajina Bašta čiji se podaci kontinuirano prikupljaju. U Beogradu je postavljen centralni akvizicioni sistem i na njemu je uspostavljeno automatsko prikupljanje podataka i lociranje zemljotresa. Seizmogrami i automatski locirani zemljotresi publikuju se na internetu. Dalji razvoj seizmološke mreže Srbije je usmeren ka povećanju broja stanica, sa neprekidnim prenosom podataka u realnom vremenu u centralnu stanicu u Beogradu i nabavci savremenih širokopojasnih senzora.
Zemljotresi su sa svojim posledicama još od pamtiveka izazivali iskonski strah kod ljudi i životinja. Stihija prirode je rušila ljudske domove koji nisu bili tako izgrađeni da mogu da im odole, sve od pećina koje predstavljaju prvo prirodno sklonište čoveka – pa sve do današnjih domova.
Srbija nije prostor visoke seizmičke aktivnosti, ali se u njoj dešavaju zemljotresi čija magnituda dostiže 5,8 jedinica Rihterove skale. Po svojoj energiji ovi zemljotresi mogu biti i rušilački . Srbija se nalazi u seizmički aktivnom području, u rubnom delu tzv. Sredozemno transazijske seizmičke zone, preciznije Mediteranski pojas.
Zahvaljujući položaju, koji se nalazi na samoj ivici ploče, zemljotresi u Srbiji po seizmolozima ne mogu biti jači od 6,2 do 6,3 po Rihteru.
Trusne oblasti u Srbiji su:
Kopaonička, Rudnička, Krupanjska, Maljenska, Lazarevačka, Svilajnačka, Golubačka, Uroševačko-Gnjilanska, Vranjska i Kraljevačka.
Ovi zemljotresi svojim položajem markiraju najznačajnije žarišne zone u prostoru Srbije. Glavne udare je pratila kopaonička žarišna zona. U njoj su se dešavali izrazito jaki naknadni udari i pet godina posle glavnog udara.
Najšire prihvaćena pretpostavka o genezi zemljotresa u regionu Srbije je da su njihova žarišta vezana za dubinske razlome kao stare oslabljene zone ili pak da njihov uzrok leži u nejednakoj brzini savremenih diferencijalnih vertikalnih kretanja.

Najjačih pet zemljotresa koji su se dogodili u 20. i 21. veku na teritoriji Srbije su:
– Uroševac 1921. godine, jačina 5,7 jedinica po Rihterovoj skali,
– Lazarevac 1922. godine, jačine 6,1 jedinica po Rihterovoj skali,
– Rudnik 1927. godine, jačine 6,0 jedinica po Rihterovoj skali,
– Kopaonik 1980 .godine, jačine 5,8 jedinica po Rihterovoj skali,
– Mionica 1998. godine, jačine 5,7 jedinica po Rihterovoj skali,
– Kraljevo 2010. godine, jačina 5,4 jedinica po Rihterovoj skali .
Epicentar zemljotresa na području Mionice bio je u nekoliko sela te opštine i opštine Ljig, planinskim vencem od Suvobora do Maljena. Tada je samo na području mioničke opštine, prema podacima raznih komisija za popis štete, oštećeno oko 12.000 objekata u 6.500 domaćinstava, a njihova obnova ni do danas nije završena.
Epicentralno područje centralnog Kopaonika nalazi se u zoni čija su naseljena mesta ugrožena sa 8 stepeni MCS skale, prema karti seizmičke regionalizacije Srbije.
Zemljotres 18. maja 1980. godine je taj prognozni intezitet seizmičke opasnosti potvrdio kao realan. Na osnovu prvih kataloga Seizmičkog zavoda može se zaključiti da je od 1900. do 1980. godine konstantno registrovana slaba do umerena seizmička aktivnost na području Kopaonika. Za ranije vremenske periode nema podataka, jer je područje bilo relativno slabo naseljeno i bez objekata čija bi oštećenja bila zabeležena.
U morfološkom pogledu, područje Kopaonika predstavlja visokoplaninsku i planinsku oblast, sa vrlo oštro izdeljenim reljefom. Glavni pravac pružanja Kopaoničkog planinskog masiva je sever-jug. Epicentralno područje lociranih zemljotresa nalazi se, u regionalno geotektonskom pogledu, unutar bloka Kopaonika, u seizmičkoj zoni centralne Srbije. Blok Kopaonika predstavlja južni blok od tri izdvojena (sremski, jadarski, kopaonički) u okviru geotektonske jedinice eksterne Vardarske zone.
Od početka 2009. godine pa do 11. Februara, na području Kopaonika locirano je 32 zemljotresa. Magnitude ovih zemljotresa kretale su se u rasponu od 0.9 do 2.8 jedinica Rihterove skale. U periodu od 9. do 11. februara instrumentalno je registrovan 21 zemljotres. Zemljotresi sa ovakvim intenzitetima nisu mogli da izazovu materijalne štete. Zemljotresi na centralnom području planine Kopaonik su locirani na granici kopaoničkog bloka sa centralnom Vardarskom zonom, u oblasti tektonske dislokacije, koja se prostire pravcem istočno od Prištine i Trepče – centralni Kopaonik-Kraljevo.

Lokacije epicentara su orijentisane u pravcu I-Z, na centralnom delu Kopaonika koji grade velike mase vulkanskih stena, čiji kontakti sa susednim stenama su skoro isključivo tektonski. Osim velikih masa, manja ofiolitska tela, posebno uz istočni obod bloka, pokazuju vrlo složene tektonske odnose sa svim tvorevinama oblasti.
Poslednji jači zemljotres u Kopaoničkoj zoni registrovan je 10. aprila 1998. i imao je magnitudu 4.5 jedinica Rihterove skale.
S obzirom da je očekivani zemljotres maksimalne jačine za ovo područje registrovan pre samo 29 godina, u njemu se ne očekuje ponavljanje ovakvog zemljotresa ali su mogući slabiji zemljotresi magnituda do 4.5 jedinica Rihterove skale.
Fotografije preuzete sa:
www.tvbest.rs
mondo.rs
www.pressonline.rs
www.kurir.rs

Staza života

Moje ime je David, imam 16 godina i živim u malom selu na istoku Konga. Zbog velikih suša svi naši bunari su presušili, a najbliži izvor je udaljen na oko pet kilometara. Moram doneti vodu ostalima.
Koračajući dobro utabanom zemljanom stazom razgledam okolinu. Trava dokle god pogled dopire, prisećam se svoje mladosti, kako je bilo puno drveća i životinja i kako me je taj prizor u isti mah oduševljavao, ali i prestravljivao. Nedostaju mi takva osećanja. Sada samo po neki panj svedoči o tome da se ovde nalazila šuma iz mojih sećanja.

Odjednom prestadoše da mi lutaju misli kad sam čuo zvukove motora. Skočio sam pored puta i zalegao u travu. U nekoliko sekundi pojavila su se dva džipa sa velikim mitraljezima, a potom i kamion pun vojnika. Nisam ih voleo od kad su upali u selo, pre 6 godina, i odveli mog mlađeg brata sa izgovorom da će postati slavni vojnik, kao i da treba da brani svoje selo. Poginuo je posle par meseci. Od tada osećam prezir prema uniformi.

Otišli su. Sačekao sam jos par minuta da se prašina slegne, da bih bio siguran i nastavio svojim putem.
Još malo pa sam stigao. Setio sam se kako smo brat i ja napravili malo jezero blizu izvora. Ovo sećanje mi je izmamilo osmeh na lice. Kupanje po vrelom afričkom Suncu je tada prijalo više od svega. Pitam se da li je jezerce još uvek tu.
Stigao sam. Žubor vode me mami već stotinak metara. Radovao sam se svom clju. Jezero je bilo tu bas kako ga se i sećam. Skidoh majcu da bih se umio i rashladio, ali čim umočih ruku u vodu osetih jak miris nafte. Voda je bila masna i crna i nije bila za piće.

Sedoh i uhvatih svoju siluetu zamišljenog pogleda u jezero. Kroz glavu mi je prolazila samo jedna misao. Kuda me je dovela ova zemljana staza života?
Fotografije preuzete sa:
zpravy.idnes.cz
www.globalresearch.ca
kontra-punkt.info
www.mixerportal.com

Gradac, dragulj Zapadne Srbije drugi deo

Verski i kulturni objekti
Manastir u Leliću je do 1996. godine bio crkva, a nakon prenosa moštiju Sv. Nikolaja Velimirovića (1993) iz Libertvila (USA) u ovu, njegovu zadužbinu, rodila se ideja da se tu osnuje muški manastir. Za sada je to metoh manastira Kaona. Prema J. Popoviću, ovo je druga (duhovna) prestonica srpstva, sa Sv. Nikolajem, odmah posle Rasa i Sv. Save.

Hram je zidan 1927/29 godine, a zvonara do 1930. Konak u dvorištu je završen tek 1955.godine, uz silno ometanje gradnje od strane ondašnjih vlasti i uz neviđenu upornost graditelja.U dvorištu manastira stoji i spomen kapela izginulim ratnicima ovog kraja u I svetskom ratu, kapela porodice Velimirović i porodice Nedić, a i muzej Sv. Nikolaja Velimirovića u zgradi nekadašnjeg svešteničkog doma. Udružena, duhovna snaga, ova dva, i geografski vrlo bliska manastira, daje ovom predelu izuzetnu, duhovnu i istorijsku vrednost.Tokom devedesetih godina 20.veka na obodu gornjeg dela klisure, na Kraljevom Brdu (Gornje Leskovice) završena je još jedna crkva manjih dimenzija i tek su započete bogoslužbene tradicije. To je takozvana Kraljeva crkva koja ima vro dramatičnu istoriju jer je bila ozidana još 1943/44. godine a, odmah po odlasku Nemaca, spaljena do temelja od nove vlasti, jer su je gradili pripadnici ravnogorskog pokreta ovog kraja.

Najstariji sakralni objekat ovog predela je, nesumljivo, manastir Kelije (Ćelije), smešten u jednoj većoj luci u klisuri reke, na levoj obali, šest kilometara južno od Valjeva, u živopisnom okruženju. Iznad njega se nadvijaju Ćelijske strane i Kaluđersko brdo. Manastirska crkva je veoma stara i više puta rušena, paljena i obnavljana, takođe i više puta doziđivana i živopisana.Posvećena je Sv Arhangelima.Više puta ovom hramu je menjana uloga. U svojoj istoriji bio je i manastir, i crkva, i škola, čak i ratna bolnica u I srpskom ustanku. Prava starost je još neutvrđena jer su izostali temeljiti, arheološki radovi na objektima i oko njih gde, kako se čini, stoje neki temelji još neispitane starosti.

Predanje koje beleži manastirski letopis, zastupa da je hram iz vremena „sremskog“ kralja Dragutina Nemanjića koji je vladao 1284 – 1316. i ovim krajem kao „onostranim Sremom“. Istorijski, pisani podaci pominju ovaj manastir kao Gradac i to 1488. i drugi put 1521/23. godine. U turskim defterima 1530. se spominje poslednji put, uz vinograde koji pripadaju okolini. Novi pomen sa geografskim odredištem je 1560. godine ali sada već novim imenom: Bogomolje (Bogopolje). Krajem istog veka, preovlađuje i sadašnji naziv Kelije (Ćelije) koji svakako ima veze sa kelijama isposnicama u skrivenim pećinama na drugoj obali reke Gradac, ispod stene Vratoca, gde je, čini se, monaško bratstvo bilo sklanjano tokom decenija nemirnih godina u kojima je zidani hram stajao u ruševinama.
Zemljište i Geološke karakteristike
Reka Gradac, vodom najbogatija sastavnica Kolubare, usekla je generalnim pravcem jug – sever klisurasto – kanjonsku dolinu dužine 22,7 km. Nalazi se na prosečnoj nadmorskoj visini od 185 metara. Od sastavaka Bukovske reke i Zabave, gde ustvari nastaje, do ušća u Kolubaru ova reka, mereno rečnim koritom ima dužinu oko 30 km i ukupni pad od 187 m. Prosečni pad od svega 7 promila svedoči o dosta uravnoteženom rečnom profilu.
Klisura Gradca urezana je u kraškom terenu valjevske podgorine i duboko zaseca krečnjake Lelićkog, odnosno Valjevskog krasa. Geološka građa terena, u kojoj izrazito dominiraju krečnjačke stene uz mestimične pojave vulkanosedimentnih stena, bitno je uticala na formiranje morfografskih i hidroloških obeležja doline.
Strane klisure su strme, često vertikalno odsečene, predstavljene krečnjačkim liticama. Te litice ili obeležavaju gornju ivicu klisure, nastavljajući se prema dnu doline prostranim siparima, ili izrastaju neposredno iz dolinskog dna – u obliku stenovitih zidova podsečenih rečnim koritom.
Prostor koji se predlaže za zaštitu izgrađen je od sedimentnih i metamorfnih i magmatskih stena različite starosti. Najrasprostanjenije su mezozojske-trijaske tvorevine u okviru kojih su paleološki dokumentovani donji, srednji i gornji trijas. Donjotrijanski sedimenti se pojavljuju na levoj i desnoj obali Gradca, u njegovom donjem toku, nedaleko od ušća u Kolubaru. Ispod Bobije u dolini Gradca, pojavljuju se laporoviti krečnjaci sa interkalcijama laporaca i peščara.
Preko njih leže dolomiti i dolomitični krečnjaci srednjeg trijasa (anizijski i ladinski kat) koji imaju i najveće rasprostranjenje u okviru ovog prostora. Tvorevine anizijskog kata izgrašuju severne delove istražnog prostora (okolina manastira Ćelije, Bobija) a ka jugu javljaju se oko ušća Zabave i Bukovske reke.
Hidrografija i hidrološke karakteristike terena
Malo je reka u Srbiji sa tako interesantnim hidrografskim obeležjima svoga vodotoka, hidrogeološkim osobenostima slivnog područja i neposrednim, životnim značajem za stanovništvo u svojo okolini, kao što je reka Gradac.
Reka Gradac nastaje od dve pritoke, Bukovske reke i Zabave i vodom je najbogatija sastavnica Kolubare, dužine 22.7 km. Dužina topografskog sliva Gradca je 168 km2 a srednji višegodišnji proticaj u periodu 1951-1978. godine na VMS Degurić iznosi 3.028 l/s.U tom periodu najmanji srednji godišnji proticaj imao je vrednost 1.504 l/s, a najveći 4.622 l/s.
Rečni režim Gradca odlikuje se najvećim proticajima u periodu mart-maj, sa maksimumom u maju, što je posledica topljenja snega i maksimuma padavina u drugoj polovini proleća. Najmanji proticaji su u peridu avgust-oktobar, sa minimumom u septembru.
Glavna morfološka osobenost klisure Gradca je izrazito meandarsko vijuganje donjeg, rečnom koritu bližeg dela doline.

Gradac je alogeni ponorski potok sa odlikama periodske sušice. Vode Gradca poniru u otvorenim pukotinama ili nanosnom materijalu u rečnom koritu. Na sektoru doline od sastavaka do Gradačkih vrela, dužine 14 km, Gradac presušuje u potpunosti, odnosno na kraćim ili dužim deonicama, sve u zavisnosti od proticaja reke. Ovaj deo doline zato se i naziva Suvaja.
Posebno interesantna su gradačka vrela, koja se javljaju u dve zone isticanja. Prvo, uzvodnije izvorište naziva se Zelenci i predstavljeno je sa 7 izvora na levoj obali reke, raspoređenih na dužini od stotinak metara. Najjači je prvi, najviši izvor koji izbija iz stenovitog materijala, neposredno iznad rečnog korita. Ostali izvori se javljaju na niskoj aluvijanoj ravni preko koje otiču do vodotoka Gradca. Druga zona isticanja je oko 250 m nizvodnije, u konkavnom delu rečnog meandra, sa njegove desne strane. U najvećem delu godine isticanje ovog vrela, koje se zove Kolovrat, maskirano je vodom rečnog toka Gradca, odnosno vodom vrela Zelenci.
Na pojedinim sektorima doline, nizvodno od sastavka Bukovske reke i Zabave, zatim kod železničke stanice Gradac i nešto uzvodnije od nje, dolinsko dno je prošireno do stotinek metara. Dubina klisure u odnosu na nivo površi u koji je usečena, iznosi prosečno 150 – 200 m, a najveća je u uzvodnom delu između sela Bačevca i Gornje Leskovice i između sela Brangovića i Lelića, gde iznosi preko 300 m.
Stene koje izgrađuju istražni prostor se prema hidrogeološkoj funkciji mogu podeliti u dve grupe:
• Hidrogeološki kolektor
• Hidrogeološki izolator
Nevezane stene (aluvijum, proluvijum, deluvijum i sipari) i karbonatne stene, imaju funkciju relativnog hidrogeološkog kolektora a porfiriti – hidrogeološkog izolatora – barijere koji zbog svog položaja na terenu omogućavaju formiranje Gračanskih vrela „Zelenac“, na levoj i „Kolovrat“, na desnoj obali Gradca.
Padavine u Valjevskom kraju imaju obeležje srednjeevropskog, podunavskog režima godišnje raspodele. Srednja godišnja visina padavina u Valjevu iznosi 785,7 mm; najkišovitiji mesec je jun, sa 100,1 mm, a najsuvlji februar, sa 45,9 mm.
Snega u Valjevskom kraju prosečno ima 30,9 dana. U velikom delu kolubarskog i tamnavskog sliva je srednja godišnja učestanost dana sa snežnim pokrivačem do 40 dana. Prosečan prvi dan sa snežnim pokrivačem u Valjevu je 1. decembar. Prosečan poslednji dan sa snežnim pokrivačem u Valjevu je 16. mart, a na najvišim terenima posle 1. maja.

Za vreme poplava posledice neverovatne vodene sile reke Gradac su nezamislive. Reka čupa bezbroj stabala, a može se desiti da se promeni i tok reke. Zabeleženo je da visina vodenog stuba na užim mestima u klisuri može iznositi i 5-6 metara. Stabla koja su u priobalju, od udaraca balvana i kamenja koje voda nosi, mogu biti oguljena u visini i do 3 metra, a nanosi isčupanih stabala, granja i otpada na bezbroj mesta u koritu reke mogi se meriti u hiljadama kubika.
Šteta koju bujice naprave u donjem toku reke može biti velika jer unište mnoge objekte, puteve, mostove…..
Napravljen je plan aktivnosti akcija uređenja i čišćenja toka ove reke, kako bi u što kraćem roku Gradcu vratili njegov sjaj.
Fotografije preuzete sa:
www.skyscrapercity.com
www.upoznajsrbiju.co.rs
www.vestinet.rs
zvezdarnik.net